Ко је Игор Стрелков?
Међу браниоцима Новоросије већ има много људи који су заслужили титулу живе легенде. Али, постоји неко ко је ван конкуренције.
Биографија тог човека достојна је екранизације – и то одмах серије, или писања романа. Ако Холивуд мора да измишља своје – Рамбо, наш супермен је потпуно реалан. Кад бисте га срели у граду могли бисте да помислите да предаје ботанику или да је архивиста. Иначе, он и јесте по струци архивиста.
Игор Стрелков родио се у Москви 1970. На почетку његових подвига на територији Новоросије Служба безбедности Украјине објавила је информацију да је Стрелков (или Стрелок – стрелац) – његов псеудоним или надимак. У ствари, његово име је Игор Всеволодович Гиркин. Иначе, то је једно од малобројних саопштења СБУ и украјинских медија за које нема посебног разлога за сумњу.
Стрелков се од детињства пасионирано бавио историјом и по завршетку школе 1988. уписао се на Московски историјско- архивски факултет. Већ на првој години заинтересовао се за војно-историјску реконструкцију. Та пасионираност остала је и до данас. Омиљена тема његових реконструкција био је Добровољачки покрет из времена Грађанског рата. Касније је Стрелков тој теми посветио низ научних радова, а затим и књигу.
После завршеног факултета, пошто је из породице војника,Стрелков је схватио да га не привлаче каријера обичног историчара и године непрекидног седења у архивама и библиотекама.
Док је још био студент, односно 1992. учествовао је као добровољац у заштити становништва Придњестровља од геноцида од стране румунских националиста, а такође и у ратном сукобу у Босни.
Пошто је добио диплому о високом образовању, Стрелков се одазвао на хитан позив за одслужење војног рока у јединицама ПВО и од тог момента више није скидао униформу.
По завршетку редовног служења војног рока, 1994. године, прешао је у професионалну службу и већ 1995. учествовао у борбама у Грозном у саставу 166. посебне гардијске моторизоване бригаде. Затим је премештен у специјалне војне јединице где је, према поузданим подацима, служио од 1999-2005. године.
О даљим местима службе историчара-специјалца има само неколико индиректних података, што је и разумљиво.
У једној од дискусија на форуму за реконструкције Стрелков је поменуо број јединице у којој је тада служио и дужност – заменика начелника сектора. Свеприсутни новинари ископали су да се под тим бројем крије једна од најелитнијих формација органа силе – Управа за борбу са међународним тероризмом ФСБ.
У њој је на руководећој функцији могао да се налази само, благо речено, редак човек…
Претпоставља се да је 2012. Стрелков отишао у резерву у звању пуковника. Пошто је био руководилац службе безбедности, радио је у комерцијалним структурама и наставио да се бави реконструкцијом историјских догађаја и то показивао публици у свом омиљеном лику митраљесца- белогардејца, или римског легионара, или црвеноармејца из времена Великог Отаџбинског рата.
Стрелков руководи клубом за историјску реконструкцију који је основан у оквиру војно-историјског клуба „Московски драгонски пук“.
Пружао је потребну помоћ Руској православној цркви, поред осталог пратио је достављање реликвија са Свете Горе – Дарови Мудраца.
Отишао је на Крим и сакупио свој први невелики одред добровољаца и са њима се упутио у Доњецку област где је кијевска хунта управо почела свеобухватне репресије против локалног становништва.
Одреду Стрелкова уз пут су се прикључили људи пореклом из различитих региона Украјине. Борбена дејства почели су на подручју Краматорска и у самом граду Славјанску који се налази на стратешки важној траси Ростов-Харков.
Појава добровољаца на челу са пуковником који више личи на белогардејца-аристократу – сваког је шокирала.
Локални припадници органа силе почели су да прелазе на страну народне одбране, али се у околини Славјанска већ налазила значајна група специјалних јединица украјинске армије и ловаца на главе из Десног сектора, који су дошли из северозападног дела Украјине и Кијева.
Пошто се сазнало да је у град ушла група из редова народне одбране, колона специјалних јединица под командом кијевских шефова покушала је да се пробије у Славјанск, али је била разбијена. Прокијевске снаге у паници су се повлачиле, а локални мушкарци уверивши се у озбиљност намера придошлог пуковника почели су масовно да се уписују у одреде под његовим руководством. Добро је да је од првих дана борбе у изобиљу узето трофејног оружја…
Следећа необично храбра акција Стрелкова била је блокирање 25. десантне бригаде, њено разоружавање и одузимање БМП – оклопног возила.
После оснивања Доњецке народне републике, Игор Стрелков је постављен за првог човека народне одбране. Касније, пошто је народ на референдуму 11. маја званично подржао независност републике – Стрелков је постао министар одбране и командант оружаних снага.
Нема сумње да ће Стрелок стати и на чело обједињених оружаних снага Новоросије о чијем је оснивању саопштено претходних дана.
Читава војска обе младе републике већ је де-факто подређена Стрелкову. Он лично налази се на најопаснијој линији и командује стотинама бораца у одбрани Славјанска не дозвољавајући трупама хунте да заобиђу Доњецк и затворе ростовску трасу.
У светској ратној историји практично нема подвига аналогног подвигу војсковође Стрелкова.
Под његовим руководством добровољачка армија ДНР наоружана је углавном стрељачким наоружањем, а већ трећи месец одбија нападе армије, СБУ, МУП и казнених батаљона наоружаних хаубицама, ракетним системима „Град“ и „Ураган“, тенковима, авионима, хеликоптерима (борци Стрелкова оборили су најмање 16 хеликоптера)…
Све ово је само по себи толико невероватно да је тешко поверовати у реалност онога што се догађа. Ипак, Стрелков често подсећа да је он жив човек „од крви и меса“ – објављује своје белешке – извештаје о резултатима борбених дејстава, даје новинарима интервјуе богате садржајем и снима видео-обраћања народима Русије и Новоросије.
Стил излагања Стрелкова наводи на сумњу да то говори (или пише) војник који није навикао да рукује бележницом и лапом, већ аутоматом.
Тајна је обична. Пошто је прошао неколико ратова и преживео прилично необичних догађаја, а имајући хуманистичко образовање, Стрелков је још током 90-их одлучио да проба да оно што је видео пренесе на папир и пошаље у редакцију новина.
Уредници су били одушевљени материјалима Стрелкова и он је убрзо почео редовно да пише текстове о локалним конфликтима и војничкој свакодневици за недељник „Завтра“.
Затим су се појавиле и књиге Стрелкова: „Босански дневник“, фантастика за децу „Детектив Замка Хелдборн“ и историјски радови.
Сложићете се, тешко је замислити свестранију личност. Уз то, сви који га познају – оцењују Игора Стрелкова као изузетно интелигентног, племенитог и искрено патриотског човека.
Чак и они који воле да завире у „прљав веш“ – украјински новинари – нису могли да пронађу о Стрелкову ништа компромитујуће. Показало се да је његова личност толико беспрекорна да је и измишљање нечег лошег о њему непристојно.
Читајући белешке Стрелкова, слушајући његова обраћања и гледајући победе – схваташ да се на Југоистоку Украјине боре најбољи. Дакле – Новоросија ће се неизбежно догодити!
Константин Душенов
С руског посрбио: А. Ж.
