Страх од Кине и Русије иза фасаде „душебрижника“

Коментаришући писану изјаву америчке амбасаде у којој се наводи да се „слажу да је набавка војне и одбрамбене технике суверена одлука сваке земље, али да би владе ипак требале бити свесне краткорочних и дугорочних ризика и цене коју повлачи пословање са кинеским компанијама“, као и савете Србији да „ради на потпунијем усклађивању са Заједничком безбедносном и одбрамбеном политиком ЕУ“, Павић са дозом ироније каже да би наша земља вероватно требало да буде ганута „пажњом“ која нам долази из америчке амбасаде.

Амерички страх од кинеске и руске конкуренције

„Из овакве изјаве стиче се утисак да Америка више брине о нашим интересима него ми сами. Чак се Американци брину и о европском путу Србије, који би заправо требало да буде ствар ЕУ, а не САД. Скоро да бисмо и поверовали у овако душебрижнички став Америке да није било свега што су радили у последњих четврт века – од санкција, преко агресије и бомбардовања осиромашеним уранијумом, до признања лажне државе Косово и терања Републике Српске у унитарну БиХ. Али, пошто знамо како ствари заиста стоје, можемо рећи да се Американци заправо брину због конкуренције која долази из Русије и Кине“, примећује Павић.

Како каже, у Вашингтону се боје јефтинијег и квалитетнијег наоружања које набављамо, као и тога да више нећемо зависити од њих. Од Америке данас зависи наше целокупно окружење које су увукли у НАТО и потпуно везали своје ланце снабдевања, куповине, сервисирања за Вашингтон и неким мањим делом за друге западне престонице које производе оружје.

„Америка се води чувеном Рокфелеровом узречицом да је „свака конкуренција грех“, а Србија чини „грех“ тиме што се окреће конкуренцији.“, каже политиколог.

Америка не поштује нашу војну неутралност

Према речима Митра Ковача, генерал-мајора у пензији и директора Евроазијског безбедносног форума, сведоци смо постојања континуитета америчког односа према нашој војној неутралности и избору стратешких система, првенствено у домену ратног ваздухопловства и противваздушне одбране.

„Тај континуитет је у намери да се наш слободан избор ограничи. Наиме, пре је био проблем зато што то радимо са Руском Федерацијом, а сада видимо да је проблем што то радимо и са Кином, уз коментаре да се ради о „ауторитарним системима“ и да „не водимо довољно рачуна о усклађивању наше безбедносне и одбрамбене политике са Европском унијом“.

То је једна устаљена мантра која се понавља. У суштини говори о томе да они не поштују нашу војну неутралност, односно да је поштују само формално, јер чим урадимо нешто што није сагласно њиховим дугорочним интересима настаје проблем, па и претња санкцијама. Ми смо се суочили са тим посредним претњама када смо купили „Панцир“, као и када је на вежбу у Србију довезен С-400, након чега су уследиле непрекидне акције испитивања да он случајно не остане у нашој земљи“, напомиње Ковач.

Павић је мишљења да то што Вашингтон очекује да Србија купује оружје од земаља које су признале Косово није, на жалост, кривица само САД.

„За таква њихова очекивања постоји покриће јер смо ми купили неко наоружање од Француске, а помиње се могућност да чак купимо и неке америчке бомбардере. Дакле, ми смо их сами охрабрили у таквим очекивањима. На крају крајева, Американци се понашају искључиво у складу са сопственим интересима. То је у садашњем свету легитимно, али је  легитимно и да се ми водимо својим интересима, који нас упућују на оне који нису признали лажну државу Косово, који не угрожавају наш територијални интегритет, који нас неће уцењивати нити нас оставити на цедилу у доба велике кризе која је на помолу“, каже политиколог.

Он очекује да ће се притисак Америке, у смислу одвраћања Београда од идеје да купи кинеско наоружање, наставити и то у још јачем интензитету.

„Они то раде свуда, чак и са Русијом и Кином, па је за очекивати да ће то радити и са другим земљама, нарочито оним које немају нуклеарни арсенал. То је начин америчког функционисања, начин који је наредбодаван, једностран, хегемонистички и то је нешто што морамо да урачунамо. Али, то наравно не значи да такав тон треба да нас одврати од праћења наших сопствених интереса“, категоричан је Павић.

Кинески или ипак руски ПВО систем

Ковач сматра и да куповина кинеског ПВО система није најбоље решење за Србију и предност даје руским.

„Због бољих перформанси система С-300 и С-400, као и због трансфера знања, вештина и способности нашег старешинског кадра, требало би ићи у домен куповине једног таквог система. Иако се као основни критеријум наводи да је кинески систем знатно јефтинији, верујем да ће се наћи разумевање да се ипак иде у правцу куповине ових других, јер када се говори о таквим стратешким системима који се набављају ретко и на дужи период, цена се толико не гледа већ ефикасност. Верујем да, уколико Србија није донела коначну одлуку да купи кинески ФК-3 који је извесна копија руског С-300, да ће о томе размислити зарад компатибилности, логистике, једноставније оперативне употребе, увезивања других ракетних система у јединствен ПВО систем Србије и да ће ту одлуку више пута извагати“, сматра Ковач.

Како наводи, то је стратешка одлука која ће сигурно ићи на руку избору једног савременијег система за будућност.

„Мислим чак и да више не треба ни размишљати о С-300 већ о С-400, јер ће безбедносно окружење и комплетан Балкан у наредном, вишедеценијском периоду, на жалост, бити поприште неразумевања и сукобљености интереса великих сила“, закључује Митар Ковач за Спутњик.