Берлин и Париз подржавају глобални минимални порез за фирме
БЕРЛИН: Немачка и Француска подржале би идеју о глобалном минималном порезу за компаније од 21 одсто, коју предлаже Вашингтон, а радио Дојче веле (ДW) у данашњем прилогу анализира шта ће то значити за земље који ниским порезима привлаче инвеститоре.
Сједињене Државе које имају пореску стопу од 27 одсто на добит компанија, недавно су енергично покренуле кампању за минимално опорезивање компанија широм света. Министарка финансија Џенет Јелен изјавила је почетком априла да је глобализација довела до 30-годишње трке за нижим порезом. Међутим, државама су потребни „стабилни порески системи“ да би имале довољно прихода за улагање у важна јавна добра и да би могле да реагују на кризе.
Томас Шварц, професор пословне етике на Универзитету у Аугсбургу, каже да је пре неколико дана постало познато да је 55 високо профитабилних америчких компанија 2020. године остварило профит од 40 милијарди долара, а америчкој држави није платило ни цент пореза.
Бајденова администрација хоће да се та скандалозна ситуација оконча. Да би у томе успела, те компаније се морају спречити да мигрирају у земље с ниским порезима. А тај циљ се може постићи минималним опорезивањем компанија широм света, наводи Шварц у чланку за Тагеспост.
У том контексту, биће потребно да се развију глобално применљиви стандарди за одбијање корпоративних губитака, додаје он и оцењује да је то „једини начин да се спречи да трку за ниским порезима замени трка за већим отписивањем губитака“.
Одређивање глобално применљивог дигиталног пореза биће најмање једнако важно као и глобална минимална стопа за опорезивање компанија. И ту је Џенет Јелен дала невероватан предлог: 21 проценат – исто као минимална пореска стопа коју је захтевала за све компаније, наводи Шварц.
Тренд радикалног смањивања пореза на добит започело је Уједињено Краљевство средином осамдесетих година у време Маргарет Тачер, када је стопа од 52 одсто прво нагло смањена на 35, да би сада у тој земљи износила 19 одсто.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих уследило је слично радикално смањење пореза у скандинавским земљама. Данска, Норвешка, Шведска, Финска сада имају стопу од 20 до 22 процента.
У Немачкој је стопа пореза на добит фирми између 1999. и 2011. пала са 52,3 на 29,4 одсто. Од тада се пореска стопа у Немачкој минимално повећавала сваке године и сада износи 30 процената.
Невладина организација Таск Џастис Нетворк (Јустице Нетwорк) процењује да Немачка сваке године губи скоро 22 милијарде евра пореског прихода пореским триковима компанија.
Немачка и Француска, са пореском стопом 26,5 посто, подржале би глобалну минималну пореску стопу од 21 одсто за компаније, што је иначе просечна стопа тог пореза у ЕУ.
Лично не бих имао шта да приговорим америчком предлогу, рекао је немачки министар финансија Олаф Шолц у разговору за немачки Цајт и француски Фигаро.
Његов француски колега, Бруно Лемер, каже: „Ако би то био резултат преговора, и ми бисмо се сложили“.
Оба министра изразила су уверење да би на лето могао да се постигне договор о реформи међународног пореског система у оквиру организације индустријских земаља ОЕЦД. Циљ је праведније опорезивање великих корпорација, посебно дигиталних компанија.
Лемер је најавио да ће у случају договора бити укинут француски дигитални порез који је већ уведен. Ако не буде договора на међународном нивоу, Француска ће задржати тај порез, рекао је он.
Фолкер Виланд, један од „економских мудраца“ у Немачкој, сматра да има смисла координирати принципе међународног опорезивања и примењивати их једнообразно.
Тиме се ефикасно може ограничити избегавање пореза. Једна од могућности би била опорезивање према месту потрошње производа, уместо према месту добити предузећа, рекао је Виланд агенцији Ројтерс.
Минималне пореске стопе, међутим, посебно тако високе стопе, непотребно би ограничавале економски осетљиву пореску конкуренцију, упозорио је истовремено Виланд.
Глобалне минималне пореске стопе „усмерене су и против слабијих и мањих земаља, које често имају ниже стопе пореза на добит. Оне би изгубиле прилику да привуку индустрију кроз пореске подстицаје, додаје он.
У немачком и европском интересу је да људи пронађу посао у тим мање развијеним земљама, уместо да покушају илегално да имигрирају у индустријске земље. „Стопе пореза на добит испод 21 одсто су инструмент за то, нагласио је Виланд.
У том конексту, интересантно је погледати колика је висина пореза за предузећа у свету. Такву листу ажурира КПМГ, једна од четири највеће светске фирме за саветовање компанија у области пореза и књиговодства.
Глобални просек пореске стопе за компаније је 23,65 одсто. То је више него што САД сада захтевају као минималну стопу. Али, разлике међу државама су велике, чак и у Европској унији.
Малта има највећи порез у Европи, 35 одсто, а Мађарска и Црна Гора најнижи, девет процената. Следе БиХ и Бугарска са десет одсто, потом Кипар, Лихтенштајн и Ирска са 12,5 одсто. Србија, Швајцарска и Албанија имају стопе од 15 одсто. Хрватска наплаћује 18 одсто пореза. Стопа у Русији је 20 одсто, док је у Кини 25 одсто, изузимајући Хонг Конг са стопом од 16,5 одсто.
Поред већ поменутог тренда, деценијског смањења пореских стопа, уочљиво је да су многе земље у свету први пут увеле порез на добит компанија 2017. године. Међу њима је и Монако са 33 одсто, као и велики број афричких држава са такође високим стопама пореза од око 30 одсто.
Дојче веле на крају прилога наводи екстреме у погледу висине пореских стопа, при чему Уједињени Арапски Емирати са 55 одсто имају највећи порез на добит у свету, док су Кајманска острва, Бахами, Бермуда, Бахреин, као и Каналска острва, која су под британском круном, места где фирме уопаате не морају да плаћају порез.
