Расточки дрипац у расистичком бунилу
Када би Ђукановићу помагала логика и здрав и ничим помућен разум, могло би му се указати да, иако је званични сецесионизам постојао у Црној Гори и у доба њеног постојања у оквирима СР Југославије, ниједно право било кога ко се залагао за независност од заједничке државе није могло бити ускраћено – укључујући и њега самога и представнике ДПС-а
Пише: Гојко Раичевић, главни уредник портала ИН4С
Да ипак не постоје квалитетни наркотици, већ да сваки од њих остави трајне посљедице на нервни систем конзумента као и трајни губитак осјећаја за стварност, показала је јучерашња сеанса неартикулисане политичке мисли и артикулисане мржње још увијек предсједника Црне Горе – Мила Ђукановића.
Познато је да наркотици временом доводе од халуцинација, привиђења, фантазмагорија – јучерашња изјава Ђукановића и није ништа друго до низ неповезаних халуцинација у којима се предсједник ДПС-а и даље обрачунава са собом из неких ранијих времена, али и са бићем Црне Горе (коју и даље није у стању да разликује од својих менталних слика, интереса и оцјена).
Свашта се до сада чуло из његових уста, али је јучерашњи говор у коме је опет, у препознатљивом Калимеро-стилу, дежурног кривца за крах своје приватно-партијске структуре оптужио Српску Православну Цркву, ипак, превазишао и самог Мила. Ако смо већ чули крике из шуме и за шуму, јуче је Ђукановић јавно изрекао став достојан само расних закона нацистичке Њемачке или, њему данас идејно ближе, павелићко-дрљевићевске НДХ: Ђукановић је својом изјавом деполитизовао, а самим тим и дехуманизовао 45% грађана по званичној статистици, а реално преко 65% грађана Црне Горе који 2006. године нису били за покрадену сецесију и приватизацију свега што је у Црној Гори вриједило.
Када би Ђукановићу помагала логика и здрав и ничим помућен разум, могло би му се указати да, иако је званични сецесионизам постојао у Црној Гори и у доба њеног постојања у оквирима СР Југославије, ниједно право било кога ко се залагао за независност од заједничке државе није могло бити ускраћено – укључујући и њега самога и представнике ДПС-а.
Али тамо гдје покличи за обрачуном са неистомишљеницима узму превласт, како би се браниле тековине пљачке, отимачине и криминализације, ту логика престаје, али – очигледно и образ. Ко ће у Црној Гори уопште имати елементарна људска и грађанска права не одређују ни људскост, ни законодавство, ни хуманистичке ни богочовјечанске вриједности, нити декларација УН, нити друштвени консензус на коме почива свако савремено друштво. Грађанска реторика и даље покрива мањак људскости. У нормалним земљама би се за изјаве попут јучерашње предсједничке процесуирали јавни службеници, као подстрекивачи на најтеже облике расизма и дискриминације. За Црну Гору то је уобичајена реторика поглавице ДПС-а који још увијек врши функцију предсједника Црне Горе. Овај пут се, ипак, није знојио.
