Бајден уредбом уцењује лидере на Балкану, нема простора за компромис

Америчка дипломатија је раније радила по принципу штапа и шаргарепе, сад је остао само штап, што говори о томе да је у последње време потпуно неуспешна. Тенденција је, каже аналитичар Обрад Кесић, не само што се тиче спољне него и унутрашње политике, да се радикализује све, да нема простора за компромис, да покушавају све да решавају мишићима.

Кесић сматра да управо ту лежи објашњење зашто је пред европску турнеју Џо Бајден објавио уредбу о Западном Балкану, у којој прети санкцијама, између осталог, свима у региону који не поштују међународне споразуме, укључујући, како је наведено, и Резолуцију 1244.

Други фактор је да су Американци хтели да, како каже, на јефтин начин покажу да су ипак присутни на овим просторима, али и жеља да обезбеде правни оквир који ће им омогућити да шта год урадили – буду у праву.

„Морали су да изграде дефиницију која њима даје флексибилност да користе тај штап да би уцењивали лидере на овим простора да учине оно што би они желели, а истовремено да заштите себе и да сваки амерички дипломата може да се позива на овај документ“, истиче Кесић, уз опаску да овако како је уредба срочена, скоро да нема политичког лидера из региона који не би потпао под санкције.

Политички аналитичар Александар Павић скреће пажњу да није случајност што се Бајденова уредба појавила у дану кад је изречена коначна пресуда генералу Ратку Младићу у Хашком механизму.

„То симболише како су САД успеле да после пада Берлинског зида инструментализују принципе који би требало да буду изнад политике – људска права, међународну правду – и све претворе у политичко оружје. Онда није ни чудо што је такав хаос у свету, а да није Русије и Кине било би много горе“, каже Павић.
Америци се жури, бацила све карте на сто

Он оцењује да је мета уредбе пре свега Србија и српски лидери, јер су они главна препрека да се регион интегрише у евроатлантске токове.

„Кључ приче је да се њима жури јер никако да консолидују фронт према Русији који су сами направили, док не реше питање своје позадине. А Срби их спречавају да то питање реше. И сад вербално бацају све карте на сто. Међутим, нису ово деведесете, иако ова цела поставка подсећа на деведесете. Али огромне су сад разлике, више није униполарни свет мада се они и даље понашају као да је тако, чак и више, јер више нема шаргарепе“, описује стање Павић и реторички пита да ли је то зато што су САД изгубиле додир са реалношћу, или је то преговарачка тактика да прете да би добили више.

Међутим, напомиње он, то се може радити са слабима, што више није тако јер су се и на Балкану појавиле Русија и Кина, поготову захваљујући Србима.

Обрад Кесић последње потезе америчке администрације посматра кроз призму унутарполитичке ситуације у САД и Бајденових неиспуњених обећања да ће помирити подељену Америку и земљу повести путем економског опоравка.
Капацитет за деструкцију

Унутрашње питање јесте главно што се тиче Бајдена, али по оцени Павића важнији је други моменат – да Америка више нема снаге да намеће своја решења али још увек има највећи капацитет за деструкцију, да у ионако ровитој ситуацији у свету у два-три потеза направи кризу поготову на потенцијалним жариштима, а и Балкан је једно од њих.

Др Мина Зиројевић из Института за упоредно право истиче да је ситуација у свету данас доста друкчија него пре пар деценија не само због присуства Русије и Кине, већ и зато што и европске земље траже своје место. То је, сматра, и разлог зашто је из Брисела поручено да их америчка уредба о Западном Балкану не обавезује.

„Питање је да ли ће Европа поклекнути. Али сматрам да европске земље неће радити нешто мимо својих интереса“, каже наша саговорница.

Кад је реч о састанцима који очекују Бајдена током европске турнеје – самитима Г7, НАТО, САД и ЕУ и најзад с руским председником Владимиром Путином, по тумачењу Обрада Кесића, шта год буде њихов исход, то ће свеједно бити приказано као успех који је очајнички потребан овој администрацији. Она купује време јер је, како каже, потпуно у дефанзиви и мора да прикаже да Бајден ипак има неки план и визију, а ова посета је начин да се скрене пажња са свих недостатака и промашаја америчке спољне политике, где се слави неки велики успех и повратак Америке на место лидера демократског света.
Бајден као контраст Трампу

Кључна тема Бајденове посете Европи је, каже даље Кесић, да направи контраст у односу на претходну администрацију Доналда Трампа и да покаже да се сад „Америка вратила“.

„Циљ је да се створи перцепција да је Бајден одлучан лидер, другачији од Трампа, да цени савезништва и да ће да их гради на најбољи начин да буду много јача него пре. Успут мора да себе и своју спољну политику покаже као одлучну, да ће имати резултат не само у односу на јачање НАТО-а и сарадњу са ЕУ, него и да са самита са Владимиром Путином може да изађе као победник, барем морално“, наводи Кесић.

Павић примећује да Бајден управо зато, за разлику од Балкана, Европи нуди какву такву шаргарепу у виду укидања тарифа које је наметнуо Трамп, покушавајући да тако направи хомогенизацију.

Није та шаргарепа баш толико велика, ови други, Кина и Русија, имају веће, у виду енергената, радне снаге, новца, надовезује се Мина Зиројевић, констатујући да Бајден покушава да врати Америку, али да то неће ићи тако лако.

Реалност је, слаже се и Кесић, да се Европљани по неким питањима нису консултовали с Америком, па су тако пред Бајденову инаугурацију склопили споразум са Кином.

„Биће врло тешко да САД убеде чланице ЕУ да приоритети које су они сами себи задали морају бити приоритети и за ЕУ и да морају имати исти приступ према Кини и Русији. Под садашњим околностима то је немогуће. Биће покушаја да се посета Бајдена „нашминка“ и покаже као успех а суштински и даље ћемо имати неповерење и недостатак консултација, и са једне и са друге стране, и даље ћемо имати потезе који нарушавају интересе друге стране“, прогнозира Кесић.

На питање шта се може очекивати од сусрета Бајдена и Владимира Путина, Мина Зиројевић оцењује да Американци заправо не желе суштински дијалог.

„Не може се третирати Русија као омања земљу која мора да слуша. Американци кажу – ми смо за конструктивни договор али да они пристану оКоје су Путинове „црвене линије“ за састанак са Бајденомно што ми кажемо. То показује бахатост коју Русија не може да прихвати“, уверена је саговорница Спутњика.

Спутник