СРБИЈА НЕЋЕ У АМЕРИЧКУ КАЉУГУ У АВГАНИСТАНУ
БЕЗ обзира на нове притиске који очигледно следе од стране Запада, односно Америке, и то овог пута по питању Авганистана, Србија неће пристајати ни на чије политичке диктате и у свим потезима и одлукама искључиво ће се руководити својим интересима.
Ово би укратко био одговор српског државног врха на критике због тога што наша земља није потписала документ Стејт департмента о мирном повлачењу из Авганистана. Заједничку изјаву коју су иницирале САД, од наших суседа нису потписале ни БиХ, ни Мађарска, а параф, између осталих, нису ставиле ни Русија ни Кина.
Саговорници „Новости“ наглашавају да је Србија независна, суверена држава, војно неутрална, да то жели да остане и има најбоље могуће односе и са Западом и са Истоком, па ће у складу са тим мерити и све своје потезе. Наводе да не виде зашто би сада „награђивали“ САД у, како кажу, историјском греху који су учиниле према авганистанском народу, а поготово имајући у виду да је та иста Америка са влашћу у Авганистану радила на разбијању Србије. Сматрају и да одлука Србије да не потпише документ Вашингтона нема везе ни са нашом солидарношћу са Русијом и Кином, а још мање са аргументом некакве наше зависности од ових држава, већ искључиво има везе са заштитом наших интереса и демонстрирањем наше независности.
Огњен Карановић, из Центра за друштвену стабилност, подсећа да Србија нити је наговарала САД и њене савезнике из НАТО да интервенишу у Авганистану, нити их је на крају соколила да, како каже, на овако сраман начин напусте ту земљу и њене грађане препусте талибанима.
– Бајден је због Авганистана изгубио на рејтингу, он је на историјском минимуму од када је дошао у Белу кућу и за очекивати је да ће заоштрити реторику према оним кризама и изазовима у свету као што је Западни Балкан. Притисци на Србију и на позиције наше земље и нашег народа у региону ће се појачати. Поготово када је реч о БиХ, где САД заговарају модификацију Дејтонског споразума у екстремнијем облику. Не значи да ће можда тражити укидање РС, али је за очекивати да ће под фирмом стварања функционалније БиХ тражити даље одузимање надлежности ентитета. Заузеће и чврст став према питању јужне српске покрајине и ту ће притисци ићи преко „посредника“, попут Грчке и осталих држава ЕУ које нису признале Косово, а од којих ће се тражити да тај став промене – каже Карановић.
Бивши југословенски шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, за „Новости“, да је америчка интервенистичка политика доживела понижавајући дебакл у Авганистану, у којем се замак који су зидали 20 година срушио као кула од карата за два дана:
– Запад под америчком хегемонијом почео је да колективно обавезује друге земље да их следе у ономе што су наумили. Та врста тражења колективне солидарности је анахрона, превазиђена и помало дегутантна. Власт у Авганистану је међу првих пет држава признала независност Косова, односно по диктату из Вашингтона гласала је за разбијање Србије. Због чега бисмо ми сад морали да хитамо у сусрет да се на било који начин одређујемо у свему томе.
„ОТВОРЕНИ БАЛКАН“ БРАНА ЗА ПРИТИСКЕ
ВЕЛИКА брана новим притисцима из САД могла би да буде иницијатива председника Александра Вучића у повезивању региона кроз пројекат „Отвореног Балкана“, у којем учествују и Албанија и Северна Македонија.
– САД имају позитиван однос према овој иницијативи и то може бити амортизер за евентуалну Бајденову агенду према Западном Балкану. То би могло и да умири јастребове у Бајденовој администрацији, наравно, у зависности од тога како ће проценити користи и штете: да ли да појача притисак на Србију и угрози пројекат „Отворени Балкан“ или да га пригрли као иницијативу којом се заправо негују најважније политичко-економске вредности и САД и ЕУ – сматра Карановић.
У ПРВОМ ТАЛАСУ МИЛИОН ИЗБЕГЛИЦА
ИАКО Србија са ситуацијом у Кабулу нема апсолутно ништа, врло брзо ће се суочити са озбиљним последицама америчке политике према Авганистану, а то је нова мигрантска криза. Наиме, процене су да ће због победе талибана и напуштања Авганистана на овако хаотичан начин око милион људи у првом таласу миграција кренути према Европи, па самим тим и према Србији. ЕУ засада све очи држи упрте према Вашингтону, док САД очигледно своја врата према Авганистану затвара и не нуди никакво ново решење.
