Грчка и православни свет опраштају се од Микиса Теодоракиса
Грчка је у тродневној жалости за својим највећим савременим композитором Михаилом Микисом Теодоракисом. Пре сахране на Криту Грци ће моћи да му одају пошту и да се од њега опросте у атинског Саборној цркви где ће почивати прва три дана идуће недеље.
Поводом одласка човека који је био уметнички, политички и морални симбол Грчке, огласили су се и поглавари Цариградске патријаршије, СПЦ и Албанске православне цркве.
Француско-грчки институт саопштио је да је Француска била Теодоракисова друга кућа током диктатуре војне хунте у Грчкој, док су Јутјуб преплавиле разне компилације његових најпознатијих композиција, укључујући и снимке из античког Одеона Херода Атика подно Акропоља у чијој је близини живео до урнебесног концерта у Минхену 1995. на коме је заједно са глумцем Ентони Квином – Грком Зорбом из истоименог култног филма играо сиртаки који их је обојицу учинио бесмртнцима.
На сајту Француско-грчког института објављена је Теодоракисова фотографија са уручења Ордена Легије части, уз композиторово опажање да су “његове најпопуларније песме написане у Паризу, где су му рођена и оба детета” као и да је његово пријатељство са Франсоа Митераном било „школа филозофске естетике и политичке мудрости“.
„Слобода, музика и политика: за Микиса Теодоракиса ове три речи биле су нераскидиво повезане са Паризом и Француском. Микис Теодоракис је бесмртан“, поручују из овог Института.
– Микис Теодоракис је био водећи композитор, јединствен стваралац, велики човек. Имао је способност да своју музику одреди на посебан начин, мајсторски уграђујући динамику друштвене поруке сваког доба.
Својим непроценљивим радом успео је да изрази универзалне хумане идеале, попут слободе, једнакости, демократије, правде, солидарности и мира. Увек се борио за ове идеале енергично и отворено, стављајући своје ближње у средиште свог живота.
Зато је својом музиком дирнуо небројена срца широм света – изјавио је цариградски патријарх Вартоломеј јуче после јутарње молитве, преносе црквене агенције.
Поглавар Албанске православне цркве архиепископ Анастасије (Јанулатос) иначе родом Пирејац, Теодоракиса је назвао “арханђелом на музичкој сцени, који је искористио дарове које је му је дао Бог и великодушно их понудио универзуму”.
Према архиепископовим речима, Теодоракис је “у потрази за Богом био осетљив и дискретан”, а његовим музички врхунци инспирисани су црквеним песмама.
Патријарх српски Порфирије позвао је Србе да “прислуже воштаницу за великог српског пријатеља који је проневши светом лепоту грчке музике показао богатство и лепоту грчке културе и несаломљив дух грчког народа”.
Саучешће поводом Теодоракисове смрти грчким званичницима упутили су српска министарка културе и информисања Маја Гојковић и председник Скупштине Србије Ивица Дачић.
Микис Теодоракис преминуо је у четвртак ујутру у Атини у 96. години услед проблема се срцем и плућима. Осим великог уметничког и политичког наслеђа иза њега су остали и његова 68-годишња супруга Мирто Алтиноглоу, кћерка Маргарита Теодоракис и син Ђорђе Теодоракис.
Спектакл на БФИ
– У част 80. рођендана Микиса Теодоракоса на Трећем Београдском фестивалу игре изведен је у Центру Сава спектакл ‘Цанто Генерал’, на изванредну Теодоракисову музику.
Кореограф је чувени Реј Бара, а поетску нит чине стихови Пабла Неруде – присећа се за Данас редитељ Небојша Брадић, од кога смо добили и Теодоракисово писмо организаторима БФИ.
“Како сам се и прибојавао, моје здравље не дозвољава никаква померања. Тако је моја жалост у овом тренутку огромна, јер сам се искрено надао да ћу још једном видети прелепи Београд и моје пријатеље.
Истовремено сам бескрајно срећан што ће моју музику дочекати српски народ и публика фестивала, и уживати у посебној представи првог гостовања балета из Атине коме сам посветио многа дела…
Мој живот је музика. Од најранијег детињства. Свака реч, шум, сваки покрет. Све што ме окружује, сва моја сећања и осећања, све оно што ме љути и провоцира јесте моја инспирација. Све може постати музика”, писао је Микис Теодоракис.
Последњи велики Грк
Грчка певачица Марија Фарантоури, једна од најближих Теодоракисових музичких сарадника, изјавила је да је он “универзалним језиком музике и поезије говорио о људима, њиховим борбама, радостима и тугама због чега је глобални уметник, али пре свега Грк”.
Лефтерије Пападопулос, чије је многе песме Теодоракис углазбио, осврнуо на „великог Грка“, уз опаску да се „такав музички, политички, културни феномен више неће појавити“.
Зулфу Ливанели, турски песник и текстописац, рекао је за Теодоракиса да је био „последњи велики Грк“, поредећи његово музичко стваралаштво са Бетовеном, Бахом и Вагнером.