Шта спаја споменик Стефану Немањи, Борчу, Маринкову бару и Србе из Републике Српске?

Одговор на питање из наслова би, дакле, био да Стефана Немању, Борчу, Маринкову бару и Србе из Републике Српске спаја осећај ниподаштавања, одбојности, па чак и гађења према њима од стране тзв. грађанске опозиције у Србији

Пише: Др Рајко Петровић, Институт за европске студије у Београду

Предизборна кампања у Србији још није ни почела, а тзв. грађанска опозиција у Србији је у јавном дискурсу већ наметнула неке теме које, очигледно, сматра суштински важним у српском друштву, односно друштву Србије како би она то радије формулисала својим мултикултуралним и европским речником. Таман када се чинило да је дебата о споменику Стефану Немањи на Савском тргу остала иза нас, перјанице грађанске опозиције су се потрудиле да нас обавесте да битка око права на постојање истог на месту на коме се данас налази још увек није окончана. Поред уобичајених опаски да је споменик родоначелнику најзначајније династије у историји српског народа ,,ругоба“, ,,кич“ и ,,шунд“ (које притом изричу особе које немају ни професионалне ни друге компетенције да о томе расуђују), тзв. грађанисти су нам саопштили и једну новост – да је истом место у тамо некој Маринковој бари или Борчи или да га је можда најбоље преместити негде у унутрашњост Србије.

Тако се ова два рубна дела града Београда ни крива ни дужна нађоше у свим домаћим медијима, а друштво су им ту правили и Срби из Републике Српске. Овога пута није било речи о томе да су дотични ,,узјахали“ Србију дошавши у њу из тамо неке стране земље, нити о томе да су водећи криминалци српског подземља (намерно не подземља Србије, јер префикс српски обавезно иде уз оно што је негативно), већ о томе да их на хиљаде убрзано добија држављанства Србије пријављујући своје место пребивалишта у Београду како би могли гласати за Српску напредну странку на наредним изборима, те да тиме прете да се озбиљно умешају у питања која се тичу искључиво ,,чистокрвних“ Београђана.

in4s