КЉУЧНИХ 48 САТИ: Како је украјинска криза дошла на ивицу рата?
Напетости око Украјине су на врхунцу након упозорења о руској инвазији и разговора председика САД Џоа Бајдена и председника Русије Владимира Путина који није донео никакве помаке.
Из Вашингтона поручују да Москва у сваком тренутку може да изведе инвазију на Украјину и наводе да ће бранити „сваку стопу“ НАТО територије.
Украјина није чланица НАТО али је Северноатлантски савет зато појачао своје присуство у суседним земљама које јесу.
Русија има више од 175.000 војника стационираних дуж границе са Украјином.
Министраство спољних послова Републике Србије и многе друге земље препоручиле су својим грађанима да напусте Украјину, а неке амбасаде су евакуисале своје особље.
Зашто је за Вашингтон важно да Украјина постане део НАТО пакта? Ко би био матиран на шаховској табли ако „изгуби“ Украјину?
На сва ова питања одговор су дали у емисији Усијање на Курир телевизији Дарко Обрадовић и пензионисани пуковник Војно-обавештајне агенције Томислав Ђурин.
– НАТО нема никаква права да штити Украјинску територију. НАТО има право да у Чешкој, Словачкој, Бугарској итд да ту базира своје оружане снаге. Русија може да стави вето на које год питање. Ту је и Кина која такође има то право. Они се тиме користе и засада то приближавање руским границама је превазишло сваку меру. Постоји она реченица „не можете да поразите Русију док не поразите Украјину“ – рекао је Ђурин.
Обрадовић сматра да се Русија користи хибридним дејствима.
– Да разјаснимо, повеља УН је јасна где каже да држава којој прети агресија могу притрчати све друге земље у помоћ које су чланице УН. То је у складу са чланом 54. Са друге стране члан 2 повеље најстрожије забрањује да се уплићете војно у било коју земљу која је чланица УН. Кључно је питање шта би било када би Украјина повела питање своје баштине. Русија се користи пре свега хибридним дејствима – каже Обрадовић.
– Може која год тачка гледишта да се узме, али ствари су јасне. Америка доминира у односу на Русију. Ако Америка нешто каже, цео свет тако мисли. Русија је закупила поморску базу у Криму и јако скупо је платила. Они сами кажу да боље да скупо плате, него да никада не узму. Русија се определила да врати Крим јер он практично припада Русији – рекао је Ђурин.
Обрадовић је потом и објаснио које су то последице ове кризе.
– Постоји нешто што се зову активне мере. То је утицај на друштво и јавно мњење како би се дошло до политичког циља. Последица ове кризе је да се Путин прикаже као силан човек, а друга ствар је да постоји ерозија јединства на западном блоку. Све вам је то једна матрица пропагандног рата да се покаже свима нама да је запад јединствен. Са друге стране из САД долази слика где се каже „лепо смо вам рекли, не купујте руски гас, видите да треба више за одбрану да се издваја, војници су вам метиљави, пресудна је америчка логистика“. То је сада позција Америке која настоји да управо из ове кризе дође до решења, жели НАТО да нам приближи. Ту долази до борбе за наратив – рекао је у Усијању Обрадовић.
Курир.рс/М.Л.
