Додељена одликовања поводом Дана државности

Свечаност је започела интонирањем химне Србије, након чега се окупљенима обратио председник Вучић.

Поручио је да је веома важно у данашњим оквирима и времену рећи да је будућност српске политике у томе да наше одлуке доносимо независно, самостално, без притиска и утицаја споља, да водимо рачуна о интересима нашег народа, наших грађана, наше земље и региона у којем живимо, а не о личним интересима или неких других који никад Србији и нашем народу нису желели добро.

Подсетио је да су се два велика догађаја на исти дан догодила.

„Први, по историчарима најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. Тог 15. фебруара 1804. године у Марићевића јарузи у Орашцу народне вође, оне који су избегле од окупаторске сабље, подигле су први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, који ће на овим просторима као обавезу и завет устоличити свету реч – слобода“, нагласио је председник.

Вучић је истакао да без те јаруге, тог дана, ништа не би изгледало као данас.

„Воља коју су народни трибуни исказали, жртва коју су поднели, постала је саставни део нашег ДНК, граничник преко којег ни данас нико не сме да пређе, јер, како је један песник рекао, овде се и гробови боре са сваким ко се на ту слободу дрзне. Захваљујући њима Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју и туђу слободу и независност и ниједна жртва нам није тешка“, навео је Вучић.

„Ми данас јесмо бастион слободе и независности, али и гарант мира на овим просторима, свесни његове вредности, жељни трајања и заједничког живота, доброг комшијског односа са свима који нас окружују“, поручио је Вучић.

Нагласио је да је управо у тој јарузи кренула на пут слободе захваљујући којем Србија данас не дугује никоме ништа осим себи и својој будућности.

„Тај дуг који су нам оставили сви устаници, Карађорђе, Синђелић отплаћујемо свакодневно чинећи Србију лепшом. И сваки наш нови пут, болница и фабрика коју подижемо је својеврсна отплата камате на њихове снове и жртву. Упркос лому као крајњем резултату Први српски устанак показао је да је Србија ослоњена на себе, само на себе и да може да буде потпуно слободна и функционална држава“, истакао је Вучић.

Вучић је подсетио да је 15. фебруара 1835. године захваљујући Сретењском уставу, Србија постала модерна држава, јер је тако одлучило 2.400 представника народа и више од 10.000 посматрача на највећој скупштини у Крагујевцу.

„На тој пољани, под отвореним небом, Србија је добила заставу, грб и институције и озваничила оно што је најважније од свега – слободу, јер је народ, поносан, сељачки, истрајан, одлучио да збаци окове и направи модерну државу, без робова у којој су сви једнаки пред законом, а власт ограничена“, рекао је Вучић.

Тада је укинут феудализам, а Србија је постала једна од најмодернијих држава.

„Када је кнез Милош потписао тај акт, Димитрије Давидовић, творац тог Устава, написао је у новинама да је тим чином потписана срећа Србије и њена будућност, која ће и данас бити највећа наша обавеза, која од нас захтева да као највећу вредност чувамо слободу – земље и сваког човека у њој“, поручио је Вучић.

Она нас и данас обавезује да на тим пољанама градимо путеве, фабрике, пруге, да својом снагом, радом и вером, ту слободу чувамо, рекао је Вучић и додао да немамо право пред сенима предака да заборавимо да су највеће силе света тада баштиниле робовласништво и сурови колонијализам.

„Нисмо ми случајно данас најбрже растућа земља, земља градилишта, инвестиција, која може да се избори са кризама, од поплава до пандемије, нисмо случајно независна земља која самостално одлучује о својој судбини и будућности. То је био задатак, обавеза коју смо добили 15. фебруара у Крагујевцу 1835. године“, рекао је Вучић.

Председник је нагласио да је Србија данас највећим делом баш онаква какву су је они хтели – земља слободе и слободних, независна, своја, земља у којој се гради, која будућност држи у својим рукама. Земља мира и достојанства, сећања на оне који су то достојанство и слободу заувек обезбедили.

Додао је да данас постхумно одликован и потпуковник Вељко Раденовић, по коме је настала песма „Ђенерале, нек је твојој мајци хвала“, наводећи да је данас наступило време када коначно можемо да кажемо ко смо, одакле смо и шта је и која је наша земља, да се пред свима захвалимо нашим јунацима.

Навео је да је величанствено у оба догађаја, из 1804. и 1835. што у ти „људи из јаруге и са пољане“, знали и имали снаге, не само да изађу из мрака, већ да препознају и усвоје оне вредности које највећи део Европе тог времена и није познавао.

„Знали су да је слобода могућа само у модерној и јакој држави, и да ће после њих, који су за њу гинули, доћи они који ће за њу да живе и да је граде, у миру са собом и са другима. Све су то знали наши јуначни преци, и у зиму нам донели пролеће. И данас у Србији ми живимо то пролеће, живи га Србија слободна, независна, стабилна, достојанствена, у миру са свима“, поручио је Вучић.

Председник је поновио и да Србија има најближе односе са РС, не дирајући интегритет БиХ, те додао да нико не може да нам забрани да говоримо о јединству народа, истој култури, истом језику, и да све што нас повезује кроз историју, заједнички обележавамо.

Додао је да, свестан да је слобода услов свега осталог, и да само из ње проистиче оно што уређује друштво, данас уручује одликовања у знак захвалности свима који су допринели на свој начин, таквој Србији, који су своје знање, рад несебично дали Србији.

„То су они у којима живи ген јаруге и пољане, ген слободе и највише вредности. Хвала на томе у име свих који су им делима претходили у име Србије, земље слободних. Остаће упамћени на страницама књиге коју су наши преци почели без речи, али са јасном мишљу, коју данас настављамо, знајући да нема крај“, рекао је Вучић.

Наводећи да је Сретење најбитнији датум у верском, политичком, културном и историјском календару модерне Србије, ми данас славећи га као „црвено слово“ чинимо посвету великим претходницима и шаљемо поруку какву Србију желимо.

„А, желимо слободну, јаку и модерну Србију. Желимо сретењску Србију. Нека живи Србија“, рекао је Вучић.

Цвијановић: Нераскидиве су везе Србије и Српске

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић примила је Сретењски орден првог степена од председника Србије Александра Вучића и том приликом поручила да је љубав између два народа неизмерна.

Она је, на свечаној церемонији доделе признања поводом Дана државности у Београду, изразила захвалност и задовољство, у своје име, и у име државе коју води.

„Указали сте ми велику част, ово признање је још једна у низу потврда нераскидивих веза  Србије и Српске“, поручила је Цвијановићева.

Указала је да њен народ има жељу за још ближом сарадњом са Србијом, чему умногоме доприносе доносиоци одлука и политичке тежње обе земље.

Подсетила је су Србија и Српска оствариле многе заједничке пројекте којима су животи грађана обе земље подигнути на виши ниво, а везе између два народа постале чвршће.

Најавила је да ће у будућности Српска сарађивати са нашом земљом посебно у областима енергетике, саобраћаја и инфраструктуре.

Нагласила је такође да Србија умногоме доприноси економском развоју Републике Српске.

Цвијановићева је захвалила председнику Вучићу на овом високом одликовању.

„Ово одликовање ће служити на понос како мени лично, тако и свим грађанима Републике Српске, чија је љубав према Србији неизмерна“, рекла је Цвијановићева.

Ко је добио одликовања 

Након уводног обраћања, председник је уручио одликовања за нарочите заслуге које су појединци и институције остварили за Србију у областима јавних, привредних, просветних, културних, спортских и хуманитарних делатности.

Орденом Републике Србије на ленти одликованa је Жељка Цвијановић, председница Републике Српске – за изузетне заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Српске.

Орденом српске заставе првог степена одликован је Милан Кнежевић, народни посланик Скупштине Црне Горе, оснивач и председник Демократске народне партије Црне Горе, као и један од лидера Демократског фронта – за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Црне Горе.

Орденом српске заставе трећег степена одликовани су: Ерик Бишоп, први заменик Федералног тужиоца Краљевине Белгије – за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Краљевине Белгије и Клаус Мејер-Кабри, потпредседник Европске агенције за сарадњу у кривичним стварима „Евроџаст“ – за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње Републике Србије са „Евроџастом“.

Сретењским орденом првог степена одликовани су:

Иштван Пастор, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине, дугогодишњи политичар и најистакнутији представник мађарске националне мањине у Републици Србији – за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између српског и мађарског народа у Републици Србији;

Манастир свети Прохор Пчињски – за нарочите заслуге у очувању и неговању православља и традиције српског народа, а поводом 950 година постојања;

Српска читаоница у Иригу – за нарочите заслуге у прикупљању и очувању књижевног фонда од историјског и културног значаја за Републику Србију и њене грађане, а поводом 180 година постојања;

Галерија Матице српске – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, посебно у области музеологије, а поводом 175 година постојања;

Српско народно позориште у Новом Саду – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе, а поводом 160 година постојања;

Народно позориште Ужице – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе, а поводом 160 година од прве представе.

Српско лекарско друштво – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области медицинских наука, а поводом 150 година постојања;

Народно позориште Ниш – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области културе, а поводом 135 година постојања;

Српска књижевна задруга – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у очувању националног и културног идентитета, а поводом 130 година постојања.

Сретењским орденом другог степена одликовани су:

Банка Поштанска штедионица а. д. Београд – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и привредним делатностима, а поводом 100 година постојања;

Новинско издавачко предузеће Компанија „Борба“ а. д. – за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, а поводом 100 година постојања.

Сретењским орденом трећег степена одликовани су:

Клиника за пулмологију Клиничког центра Србије – за нарочите заслуге и допринос у области хуманитарних делатности, здравственој заштити и развоју медицинске праксе;

Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане у шест мандата – за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа између Републике Србије и Републике Словеније;

Проф. др Владимир Обрадовић, редовни професор Медицинског факултета у пензији – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области медицинских наука;

Научни институт за ветеринарство Србије – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области ветеринарских наука, а поводом 95 година постојања;

Факултет музичке уметности Универзитета уметости у Београду – за нарочите заслуге у просветној делатности, културном и педагошком раду у области музичке уметности, а поводом 85 година постојања;

Економски факултет Универзитета у Београду – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у високошколском образовању, научноистраживачком раду и развоју у области економије, а поводом 85 година постојања;

Историјски институт Београд – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области историјских наука, а поводом 75 година постојања;

Ватерполо клуб Партизан – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области спорта, а поводом 75 година постојања.

Oрденом Карађорђеве звезде првог степена одликован је Џон Капело, председник Фондације Халијард – за нарочите заслуге у очувању историјског наслеђа Србије и културе сећања на Мисију „Халијард“.

Oрденом Карађорђеве звезде првог степена одликовани су постхумно:

Душан Дуда Ивковић, великан југословенске, српске и европске кошарке, један од најуспешнијих европских тренера свих времена – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних и спортских делатности. Орден је примио син Павле Ивковић;

Иван Тасовац, дугогодишњи директор Београдске филхармоније и бивши министар културе – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у јавним и културним делатностима. Орден је примио брат Тома Тасовац;

Владимир Влада Величковић, један од најеминентнијих српских сликара – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области сликарства. Орден је примио син Вук Величковић;

Мирослав Лазански, дугогодишњи новинар, војни аналитичар и амбасадор – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних делатности. Орден је примио син Александар Лазански.

Oрденом Карађорђеве звезде другог степена одликовани су:

Проф. Радмила Тонковић, ауторка изузетне и јединствене светске енциклопедије „Небеске хероине света“ – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у јавним и културним делатностима.

Умар Кремлев, председник Светске боксерске федерације и генерал Алексеј Рубежњој, начелник Службе безбедности председника Руске Федерације и виши посматрач Боксерског савеза Руске Федерације – за нарочите заслуге и промоцију боксерског спорта у Републици Србији.

Oрденом Карађорђеве звезде трећег степена одликовани су:

Мујо Бајровић, легенда југословенског бокса, двоструки освајач бронзане медаље на европским првенствима – за нарочите заслуге и промоцију боксерског спорта у Републици Србији;

Славиша Чуровић, позоришни и филмски глумац, дугогодишњи боксерски коментатор – за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области јавних делатности;

Станислав Јанковић, бивши џудиста, доживотни почасни председник Џудо савеза Кипарске Републике – за нарочите заслуге у јачању односа Републике Србије и Кипарске Републике у области спорта;

Сенка Цревар, учитељица српског језика и културе у ОШ „Гвозд“ у Вргинмосту и в. д. директора библиотеке и читаонице „Симо Мраовић Гвозд“ – за нарочите заслуге и постигнуте резултате за Републику Србију у очувању културног, етничког, историјског и верског идентитета Срба на Кордуну и Банији.

Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена одликован је постхумно потпуковник полиције Вељко Раденовић, командант полиције, један од највећих јунака српске полиције у сукобима на Косову – за узорно и часно извршавање дужности и задатака у области одбране и безбедности. Орден је примио унук Илија Раденовић.

Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ за испољену изванредну храброст и дело личног херојства одликовани су постхумно:

Милутин Добрић, припадник специјалне јединице МУП-а Смедерево, учесник у сукобима на Косову. Орден је примио брат Новица Добрић;

Славко Јовичић, припадник Министарства унутрашњих послова Републике Српске, посланик у Парламентарној скупштини БиХ, заточеник у сарајевским логорима током ратних сукоба деведесетих, потпредседник Савеза логораша Републике Српске. Орден је примила ћерка Ведрана Мијовић.

Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ одликован је Кнут Фловик Туресен, норвешки историчар, писац и капетан у војсци Краљевине Норвешке – за испољену изванредну храброст и дело личног херојства.

Златном медаљом за заслуге одликован је Џони Деп, амерички глумац – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области филмске уметности и промоцију Републике Србије у свету.

Златном медаљом за заслуге одликовани су:

Добривоје Танасијевић (Ден Тана), истакнути спортски радник, глумац продуцент и угоститељ – за изузетне заслуге у јавним делатностима и промоцију Републике Србије у Сједињеним Државама;

Рам Бергман, израелски филмски продуцент – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области филмске уметности и промоцију Републике Србије у свету;

Вук Костић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области глуме;

Међународни филмски фестивал ФЕСТ, Београд – за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у областима филмске уметности;

Удружење „Клуб студената технике“ – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима;

Музеј жртава геноцида – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у очувању сећања на жртве геноцида.

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области предузетништва одликовани су:

Горан Јанковић, власник компаније INMOLDPLAST d.o.o. Пожега,

Неби Анил, генерални директор „Теклас Аутомотив“.

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге у јавним и привредним делатностима одликовани су:

Термомонт д.о.о. Београд, који је изградио три ковид болнице;

Холдинг компанија памучни комбинат YUMCO а.д. Врање.

Златном медаљом за заслуге одликовани су и:

ARENA Channels Group д.о.о. Београд – за изузетне заслуге у јавним делатностима посебно у области спортског информисања;

Александар Ракић, електроинжењер енергетике у компанији Semens Energy Србије – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у привредним делатностима, посебно у области енергетике;

Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце из села Врдила код Краљева – за изузетне заслуге, исказану животну храброст и упорност.

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге и допринос у спровођењу активности на спречавању ширења заразне болести ковид-19 одликовани су:

Проф. др Борис Ђинђић, специјалиста интерне медицине у Универзитетском клиничком центру Ниш, начелник ковид стационара у Ковид болници Крушевац;

Маја Радојчић, медицинска сестра на Институту за ортопедију Бањица.

Златном медаљом за заслуге одликовани су и:

Др Катарина Костић, лекарка Хитне помоћи – за изузетне заслуге и посебно исказану хуманост у здравственој делатности;

Др Јасминка Вучковић, директорка Фонда солидарности за дијагностику и лечење обољења, стања и повреда деце у иностранству „Душа дјеце“ – за изузетне заслуге у области јавних,
хуманитарних и здравствених делатности;

Проф. др Предраг Ј. Марковић, српски историчар и политичар, директор Института за савремену историју – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у области историјских наука;

Проф. др Љубомирка Кркљуш, професорка Правног факултета у Новом Саду у пензији – за изузетне заслуге у области јавне и просветне делатности;

Гојко Ђого, писац, есејиста и књижевни критичар – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области књижевности;

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима одликовани су:

Рајко Петров Ного, песник, есејиста и књижевник. Медаљу прима супруга Љиљана Ного;

Мр Никола Рацков, професор, пијаниста и радник у култури;

Срђан Татић, један од оснивача Савета европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону.

Златном медаљом за заслуге одликовани су и:

Загорка Балтић, за изузетне заслуге у хуманитарном раду и активизму у очувању српске заједнице у Глини;

Радмила Берић, за изузетне заслуге у области образовања и очувању културног, етничког, историјског и верског идентитета Срба у Далмацији;

Петар Петровић Пепи, представник Удружења старих српских ратника у Паризу – за изузетне заслуге у очувању културног и историјског наслеђа Србије, као и развијању и учвршћивању сарадње и пријатељских односа Републике Србије и Француске Републике;

Мр Хироши Јамасаки Вукелић, истакнути преводилац, новинар и педагог за јапански језик и
књижевност – за изузетне заслуге у културним делатностима и развијању пријатељских односа између Републике Србије и Јапана;

Божидар Цекић, председник Савеза инвалида Србије – за изузетне заслуге у области јавних и хуманитарних делатности.

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге у хуманитарном раду, несебичну помоћ и доброчинство:

Петар Срнић, задужбинар који је одлучио да три стана у Београду тестаментом завешта Београдском универзитету;

Милентије Младеновић, добротвор из села Кржинце који деценијама лично учествује у изградњи сеоске инфраструктуре.

Златном медаљом за заслуге одликовани су и:

Верољуб М. Умељић, пчелар из Крагујевца, аутор више иновација које олакшавају рад у пчелињаку – за изузетне заслуге и допринос у развоју пчеларства;

Центар за развој Шајкашке Нови Сад, који је заслужан за пренос посмртних остатака Ђорђа Стратимировића у Србију – за изузетне заслуге у очувању културног и историјског наслеђа;

Фондација „Задужбина Доситеј Обрадовић“ Београд, заслужна за неговање и развијање просветитељске традиције Доситеја Обрадовића – за изузетне заслуге за Републику Србију
и њене грађане у културној и научној делатности;

Удружење пензионера града Новог Сада – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области јавних делатности;

Земљорадничка задруга Азања – за изузетне заслуге у јавним делатностима и успешно репрезентовање задружног пословања у Србији.

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима посебно у области музичке уметности одликовани су постхумно:

Маринко Роквић, прослављени српски певач који је током своје вишедеценијске каријере снимио двадесет један албум, десетак сингл-плоча и неколико компилација;

Мерима Његомир, истакнута естрадна уметница, позната између осталог по томе што је први певач народне музике који је одржао концерт на Коларцу.

Златном медаљом за заслуге за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима посебно у области глуме одликовани су постхумно:

Борис Комненић, српски глумац и првак драме Народног позоришта у Београду. Медаљу је примила мајка Ружа Комненић;

Дара Чаленић, српска позоришна, телевизијска и филмска глумица, препознатљива по улози Даре Павловић у филмском серијалу „Луде године“;

Ненад Ненадовић, истакнути филмски, телевизијски, гласовни и позоришни глумац, радио и ТВ водитељ.

Златном медаљом за заслуге одликовани су постхумно:

Радован Бели Марковић, књижевник и вишеструко награђивани писац – за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима, посебно у области књижевности;

Мирјана Марић, модна креаторка, једна од најзначајнијих личности југословенске и српске моде друге половине двадесетог века, за изузетне заслуге и постигнуте резултате у области уметности.

Сребрном медаљом за заслуге за изузетне заслуге у јавним делатностима, посебно у области новинарства одликовани су:

Вукица Лазовић, новинар Гласа Западне Србије и репортер Телевизије Пинк;

Гвозден Николић, директор Гласа Западне Србије, оснивач Новинске агенције РИНА и репортер Прве српске телевизије.

Сребрном медаљом за заслуге одликовани су и:

Раде Прелић, фотограф Танјуга већ 45 година – за изузетне заслуге у јавним делатностима, посебно у области фотографије;

Рајко Р. Каришић, уметнички фотограф, члан репрезентативних удружења уметника – за изузетне заслуге у културним делатностима, посебно у области уметничке фотографије;

Др Радмила Михајловић, историчарка, преводилац, новинар и дугогодишњи дописник из Рима – за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима;

Мира Ниношевић, музејска саветница, историчарка Народног музеја у Лесковцу – за изузетне заслуге у области културе и музејске делатности.

Централна свечаност обележавања Дана државности одржана је у Марићевића јарузи у Орашцу. У том месту је донета одлука о подизању устанка против Турака, а за вожда је изабран Карађорђе.

rts.rs