Турска и Мађарска у руско-украјинској кризи: Шта су им интереси, а шта реалне могућности?

Док се тензије око Украјине не смирују, бројни европски лидери труде се да буду посредници. Поред француског председника и немачког канцелара, мировну улогу нуди и мађарски премијер Виктор Обран, али и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган. Који су интереси Анкаре и Будимпеште у превазилажењу кризе, а какве реалне могућности?

Турска је земља која није признала Крим, али која није ни увела санкције Русији. Због велике зависности од руског гаса, али због стабилности у Црном мору, Турска би била једна од погођених земаља у слуају отвореног сукоба Русије и Украјине, каже професор и бивши амбасадор у Турској Дарко Танасковић.

„Турска би формално могла битии добар посредник, јер је члнаица НАТО савеза и има добре односе с Русијом, али је то истовремено и проблем, зато што се у НАТО у не гледају баш са симпатијама на те односе са Русијом. А Русија је сумњичава, јер Турска подржава Украјину политички гледано. Тако да не мислим да је ту превелики посреднички потенцијал Турске у овом тренутку“, истиче Танасковић.

„Турску не треба озбиљно схватити“
Директор института за Европске студије Миша Ђурковић сматра да Турску не треба озбиљно схватити имајући у виду промене њене спољне политике.

„Ердоган је мање искрен брокер, а више неко ко покушава да буде брокер у овој ситуацији. Спољна политика Турске је за ових скоро 20 година показала невероватну способност да се преко ноћи окреће и да од ситуације у којој је прокламовани циљ да нема непријатеља у спољној политици да се опет окруже разним непријатељима. Да се од данас до сутра мењају односи са Вашингтоном са Русијом“, каже Ђурковић.

Поремећај у Украјини изавао би велике проблеме и у Мађарској, која такође зависи од руског гаса, али и излази на украјинску границу.

„Зато је премијер Орбан имао интерес да колико он може утиче на ублажавање кризе. Међутим, не видим да би Мађарска могла имати неку већу, посредничку улогу у овом конфликту који се ипак одвија изнад мађарске главе. Наравно свако посредновање, сваки покушај је увек добродошао, међутим дошло се до таквог нивоа кризе да мислим да више домашај ни Турске ни Мађарске није такав да могу да утичу на разрешење ове кризе“, нагласио је Танасковић.

Ђурковић истиче да Орбан, уз све критике које добија од ЕУ, јесте ипак неко ко може да повезује различите елементе, пре свега у Немачкој и у ЕУ са Русијом због свог „посебног става“ и „историјског искуства“.

„Такође, и због чињенице да говори оно што велики део Европе у овом тренутку мисли, а не сме да каже, да су сви зависни од руских енергената и да никоме не одговара погоршавање односа са Русијом“, додаје Ђурковић.

Звецкање оружјем никад није добро, поготову не у ситуацији кад се свет још опоравља од пандемије. Због тога саговорници Еуронеwс Србија верују да ће разум превладати.

„Иво Андрић је написао да се рат понекад омакне. Кад се о рату много говори и кад се врше овакве припреме и када се оваква медијска кампања води, нарочито са стране запада и САД онда се човек може плашити најгорег“, каже Танасковић.

У овом тренутку и даље је неизвесно да ли је војна сила само средство дипломатског и политчког притиска и да ли је у интересу САД сукоб који би на дуже време уназадио Европу.

извор:www.euronews.rs