Два ЦИА извештаја о Албанији одбацују „везу са антиком“ и дискредитују албанску идеологију „расне чистоће“ и аутохотности
Уместо тога тврди да је „албанскост“ недавно произведен идентитет због стратешких потреба велике силе.
Превод
• Сврха
Сврха овог рада је да размотри тренутну ситуацију Албаније, унутрашњу и спољну; да преиспита политику Сједињених Држава у погледу Албаније; и да препоручи курс којим би политика Сједињених Држава требало да следи у блиској будућности..
• Природа проблема Албаније
Стратешки: Историјски, стратешки значај Албаније произилази из положаја земље на источној обали Отранто (Отрантска врата морски су пролаз између Апенинског полуострва и Балканског полуострва), у Отрантски мореуз, на улазу у Јадран и на копненом путу између Јадрана и Егеја. У овој позицији, Албанија је дуго била жариште сукобљених интереса моћи, Грчке, посебно оне Грчке, Италије и Словена. Тако Албанија као „независна“ национална држава је више вештачка творевина политике великих сила, него израз националне воље и друге речи, моћ народа. Албанија је, другим речима, ентитет који грди од суштински негативног фактора неспремности било које од сила заинтересованих за ову област да дозволи било којој другој сили да је контролише; не произилази из позитивних фактора инхерентне снаге, па је стога, чак и током периода формалне „независности“, Албанију на овај или онај начин контролисала једна од сила.
• Истраживање Албаније,
У својој новој земљи, Албанци су се помешали са другим расним групама и елементима који су њима (албанцима) припојени (силом прилика) било проактивним аранжманима или друштвеним контактима (мешовити бракови, промена презимена и слично). По доласку у оно што је данас познато као АЛ, Албанци су затекли пелазгичке остатке више културе и цивилизације, што је значајно утицало на њихову еволуцију.
Да ли су ово остаци пелазгичких народа који су претходили Албанцима у њиховој миграцији на Медитеран и да ли су првобитно припадали истим расним групама је проблем који никада није решен.
Иако се историја Албанаца не може са сигурношћу утврдити, етнографи верују да су они били део велике индоевропске групе која се доселила из АЗИЈЕ стигавши у Тракију и потом се током наредних векова настанила у непроходним клисурама савремене АЛБАНИЈЕ. У географском смислу, АЛБАНИЈА је заузела територију суседних земаља, области које се протежу до приморја Црне Горе (планина Румија, ЈУГОСЛАВИЈА), а одатле преко Ибра реке у региону код Новог Пазара (ЈУГОСЛАВИЈА), до равнице Косова Поља, и до Приштине (ЈУГОСЛАВИЈА).