Србија прешла у активну фазу борбе против мреже шпијуна на својој територији – у перспективи треба очекивати све већи број акција

Најновије хапшење припадника који је био под контролом бугарске агентуре¹ на простору источне Србије, као и недавно раскринкавање деловања хрватске обавештајне службе² која је била присутна у врху дипломатско-конзуларног особља ове земље, најава су активнијег приступа контраобавештајног сектора српских безбедносних структура у циљу заштите осетљивих информација које су од виталног значаја за безбедност Републике Србије.

Према речима људи из струке у фазама кризне активности на територији Србије зна да се активира и до 3.000 шпијуна, док је у редовним околностима регистровано њих нешто више од стотињак коју су запослени при амбасадама. Ове активности углавном проводе земље Квинте преко својих подизвођача на терену који су се захваљујући непостојању језичке баријере као и сличног менталитета релативно добро инфилтрирају на локалном плану. То су пре све оперативци хрватске обавештајне службе, а у последње време је примећено и активирање Бугара дуж рубног подручја наше земље (Димитровград/Босилеград).

Њихов заједнички циљ, поред прикупљања безбедносно интересантних података са терена, представљају и спорне територије које се налазе у великодржавним пројектима ових земаља, а који су и даље веома активни.

¹ Припадници ВБА су након опсежног оперативног рада ухапсили Љ.Г.(60) са пребивалиштем у Босилеграду за кога се сумња да је у интересу Републике Бугарске одавао војне тајне. Како наводе из Вишег тужилаштва у Врању, ухапшени мушкарац сумњичи се за кривично дело шпијунажа.

²Српске службе безбедности (контраобавештајни сектор) ракскринале су Првог секретара Амбасаде Републике Хрватске у Србији, Хрвоја Шнајдера, у пословима шпијунаже и врбовања за рад за хрватску службу, чиме је прекршена Бечка конвенција која регулише дипломатско-конзуларне односе, на основу чега је проглашен персоном нон грата.