ЈЕРМЕНИ ТВРДЕ: Имамо доказе, Азербејџан не контролише терористе

Председник Јерменије Никол Пашињан изнео је тешке оптужбе на рачун Турске. У интервјуу за немачки „Велт“ изјавио је да има доказе да Азербејџан добија војну помоћ од те земље.

Имамо доказе. Русија, Француска и Иран већ су потврдили да турска војска учествје у великој офанзиви против Арцаха (Нагорно-Карабаха), која је почела 27. септембра. Високи турски функционери јавно су признали да подржавају Азербејџан, и то не само у политичком и дипломатском смислу, већ и на бојном пољу, користећи дронове и турске авионе Ф-16, којима бомбардују цивилна подручја у Нагорно-Карабаху-рекао је Пашињан.

Он је упозорио међународну заједницу, а нарочито америчку јавност, да се авиони Ф-16, произведени у САД, користе у овом сукобу за убијање Јермена. Како је рекао, постоје докази да турски војни команданти директно учествују у вођењу офанзиве, а Анкара је снабдела Баку војним авионима, оружјем и војним саветима.

Знамо да је Турска обучила хиљаде плаћеника и терориста и довела из подручја која је окупирала на северу Сирије. Ти плаћеници и терористи се сада боре против Јермена. Многи од њих чак не знају зашто их Турска шаље у Азербејџан. Лажним обећањима су их довели, а то су схватили стигавши овамо-рекао је Пашињан.

Он је додао да „знамо да ти терористи користе дроге“. У џеповима њихових униформи наводно су нађени шприцеви и омамљујућа средства, што би, како је рекао, „могло да објасни зашто 30 одсто погинулих на страни Азербејџана управо чине страни плаћеници“

Пашињан је „апсолутно“ сигуран да је Турска одговорна за ескалацију ситуације у Нагорно-Карабаху, преноси „Велт“.

– Заједничке војне вежбе Руске и Азербејџана, одржане још у августу, у суштини још нису завршене. Чињеница је да је овај напад на Нагорно-Карабах следећа фаза операције. После припрема у августу, одлучили су да започну офанзиву, па самим тим морају одговарати за ескалацију – рекао је Пашињан.

После првог напада и пораза који је уследио на јерменској граници у јулу, Азербејџан је потражио помоћ Турске и очиигледно је да Анкара у многим одлучујућим питањима доноси одлуке-рекао је Пашињан.

-Њихов циљ је да промене равнотежу снага у овом региону у сопствену корист.

Он је рекао да Турска жели да повећа утицај на југу Кавказа, те да јој је сан да „изгради империју у стилу султаната“, при чему „бира пут који би могао да запали цео регион“.

Пашињан је рекао да уопште није сигуран да Азербејџан „на било који начин контролише терористе који се боре на њиховој страни“.

– Према информацијама наших обавештајних служби, плаћеници у појединим селима у Азербејџану једноставно улазе у продавнице, забрањују продају алкохола и траже да се поштује шеријат – рекао је он.

Према његовом мишљењу, једини могући оквир преговора је преко групе ОЕБС-Минск.

– Председници Русије и Француске упутили су снажан апел нападачима. Очекујемо да ће се међународна заједница активно заложити за прекид непријатељстава. Узгред, чланство Турске у тој групи требало би да буде супсендовано, јер је ратоборна и пристрасна – рекао је јерменски председник, оценивши да је актуелна криза много гора него 2016, те да евентуално може да се пореди са 1915, када је више од 1,5 милиона Јермена побијено током првог геноцида у 20. веку.

– Турска, која негира прошлост, поново је на путу да изврши геноцид. Свет мора да сазна шта се овде догађа, а међународна заједница брзо да се умеша и спречи да се насиље даље шири. Ако то не ураде, цео јужни Кавказ осетиће последице овог сукоба-упозорио је Пашињан.

Шта се дешава у Нагорно-Карабаху?

Регион Нагорно-Карабах је део територије Азербејџана, али који насељавају претежно етнички Јермени. У том региону је 1988. године избио рат који је трајао све до проглашења примирја 1994. године у којем су на обе стране настрадале хиљаде људи и стотине хиљада постале избеглице.

Под називом Република Арцах, регион је 1991. године прогласио независност, међутим ниједна држава је није признала. И након примирја сукоби се повремено јављају.

Сада су у току највећи сукоби јерменских и азербејџанских снага од 2016. године и завладала је забринутост за стабилност јужног Кавказа, коридора кроз који пролазе цевоводи за извоз нафте и гаса на светска тржишта.

У сукобима који су почели у недељу 27. септембра погинуло је на десетине војника и цивила, али ће тачан број можда тек касније бити утврђен. Обе стране криве ривала за почетак новог ватреног обрачуна.

Блиц