Најважнија танкерска лука Средоземља: Трст на раскрсници новог Пута свиле
Трст — Један споразум између Италије и Кине ставио је Трст у центар пажње светске политике и економије.
Извор: Дојче Веле
Положај те италијанске луке је од стратешког значаја – и то није први пут у историји да Трст игра тако важну улогу.
За Хабсбуршку монархију Трст је био једини излаз на море и као једина лука изузетно важан град за тај део Европе. Од 1719, када је проглашен оним што се данас зове слободна трговинска зона, Трст је постао важна тачка за остатак источне Европе. Око њега су се након Другог светског рата свађале Италија и Југославија, а касније, током Хладног рата, Трст се нашао на периферији и нестао је с глобалне геостратешке карте. Важан је био једино становницима Југославије који су у тај лучки град одлазили по кафу и фармерке.
Али сада је очигледно наступила нека нова златна ера за тај град на северу Италије. „Да бисте схватили важност тог града морате да погледате географску карту“, каже председник Лучке управе Трста Зено Д’Агостино. „Привреда источне Европе бележи снажан раст, а до свих тих подручја лако је доћи од тршћанске луке“.
Крај изолације?
Откако је 2015. Д’Агостино преузео ту функцију, лука се свакодневно развија великом брзином. Постао је познат у граду, људи га доживљавају као симбол промена у луци. „Железничка пруга ка северу, која је делом изграђена још за време Аустро-Угарске, велика је предност за Трст“, каже управник луке.
Мало које место у том делу Европе има толику геостратешку важност као Трст. И тако је и дан-данас. Град се показао и као идеална и важна станица на новом поморском Путу свиле. У марту 2019. Италија је са Кином потписала меморандум којим је – као једина земља из групе Г7 земља – прихватила да буде део кинеског пројекта „Појас и пут“, познатијег као Нови пут свиле. Након тога је, међутим, уследила критика из Брисела где на такве усамљене излете ка Кини гледају са великом скепсом.
Италијанска синолошкиња Ђиада Месети објашњава и зашто: „Оно што је у италијанској јавности продавано као чисто комерцијална ствар, у ствари је признавање пројекта Новог пута свиле од једне чланице Европске уније и Г7“, објашњава Месети.
Она у својој најновијој књизи „У глави змаја“ (Нелла теста дел Драгоне) покушава да објасни Кину – са економске, али и културолошке тачке гледишта. „Кинези су од самог почетка планирали да буду оно што су сада: водећа светска економска сила. Спроводили су свој економски пројекат и сада, када је њихова економска моћ толика, јасно је да желе да утичу на свет“, каже Масети.
Трст као играчка међународне политике?
Међународна лука дубоког газа у Трсту важи као најважнија танкерска лука у Средоземљу. У меморандуму се планира улазак кинеске фирме ЦЦЦЦ (Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy) у власничку структуру тршћанске луке. Али за разлику од грчке луке Пиреј, која се од 2016. већински налази у кинеским рукама, то са луком у Трсту, како упорно наглашава Лучка управа, није могуће.
Спорни споразум између Кине и Италије до данас међутим није донео никакве конкретне пројекте. Девет месеци након посете кинеског председника Сија Ђинпинга Риму, још увек влада затишје. Али иза кулиса одавно се покрећу полуге. „Ми у ствари већ неко време преговарамо с Кинезима“, каже Франческо Париси. Као председник управе фирме ПЛТ, задужен је за проналажење нових партнера за наставак пројекта изградње новог мултифункционалног терминала у тршћанској луци. „Ми не дајемо по сваку цену предност Кини као трговинском партнеру, али прихватамо чињеницу да је Кина као фактор порасла и постала трговински партнер број један“.
Париси је у сектору логистике активан по читавом свету. Његова фирма ПЛТ је, од оснивања 1807, део историје града. Наравно да Париси, који породичну фирму води као припадник осме генерације, не може да игнорише свађу између Вашингтона и Пекинга. Уосталом и сам се сећа времена Хладног рата и подела. „Помисао на Хладни рат ме не напушта – као предузетника, али и као грађанина Европске уније. Али међународна трговина може да послужи као мост између култура и помогне у очувању мира“, каже Париси.
Уносни послови или људска права?
Питање на којем се ломе копља гласи: да ли сме да се зарађује на пословима са земљама које крше људска права? И како се држати у сред актуелног трговинског сукоба између САД и Кине? Политички притисак је велики, и понеки пут је и Трст у тој глобалној игри.
Крајем септембра ипак је објављено да је за пројекат у луци пронађен један европски партнер. „Фирма ХХЛА (Хамбургер Хафен унд Логистик) ће преузети 50,01 одсто новог мултифункционалног терминала у Трсту“, наводи се у кратком саопштењу за медије. Да ли је реч о чисто пословној одлуци или се, као и увек када је Трст у питању, ради и о геостратегији?
Синолошкиња Ђиада Месети желела би да Европска унија има јаснији и јединственији став према Кини. „Европа ризикује да постане бојно поље у сукобу између САД и Кине. Али Европа би могла да постане трећи, равноправни актер у тој глобалној арени и ја се надам да ће се то и догодити“, каже Месети. За остварење тог циља потребна је да логистика Европске уније буде обједињена. Сарадња Хамбурга и Трста, добро повезаних железницом, можда је први корак у том смеру.
