Последњи круг у Никшићу
За будућност Никшића, за бољи, достојанственији Никшић, за младе и паметне људе. За лидере широке душе, чистог срца, разборитог ума и неупрљаних руку. За Црну Гору без ланаца и криминалаца. За Никшић Светог Василија!!!
Пише: Мишо Вујовић
Већ је све виђено. Цар је го или огољен до голе коже. Нервозно знојав и устрептао сикће по својим грађанима. Клерикализам, шовинизам, великосрпски хегемонизам, издаја, угроженост идентитета…
По Ђукановићу Срби су канцер Црне Горе.
Користи квалификације непримерене државнику. Родни град му је био лансирна рампа за узлетање. Узвратио му је као свако одметнуто чедо. Сада, након три деценије диктатуре покушава да се вади у гради за чије обогаљивање је најзаслужнији.
“Е мало морген, друже председниче”, рек’о би његов политички ментор Слоба Милошевић.
Никшић је ових дана, и поред насилног, репресивног, неморалног, агресивног дивљања криминалних група режима у одласку, показао да је нестао страх и да дуго чекана слобода пушта корење, у држави у којој се шизоидно преплићу фикције, фалсификати, силоване чињенице, србофобна хистерија, бескруполозни ревизионизам…
”Самообмана је убитачна за људе и народе”, опомиње Његош, чије је дело уграђено у темеље државе у којој апсурди царују. Један од њих је и измишљени, из Хрватске, импортовани, црногорски језик, као стуб идентитета – откривен у 21. веку.
Аднан Чиргић, творац правописа, доктоирао је црногорски језик у Загребу. У Црној Гори није могао наћи ментора, тако је Чиргић постао први доктор непостојећег или од струке оспореног језика. Чиргић је, на Цетињу, основао катедру црногорског језика депортујући у контејнер повијести оца монте лингве Војислава Никчевића, академика ДАНУ.
Још апсурднији и “капиталнији” подухват је превођење Његоша, најзнаменитијег Црногорца, са српског на црногорски. Следећа фаза, била би, бријање браде бесмртног песника као финале његовог обесрбљавања започетог рушењем Његошеве капале на Ловћену. А химна је посебно поглавље народног понижења. Секулина химна. Усташка а наша! Машала. Уз све то иде и интезивна кроатизација свести грађана, као психолошка припрема за унијаћење.
