ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ СРПСКИХ НАУЧНИКА! Развили спреј који продужава свежину хране током транспорта ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ БАЦАЊА ВОЋА И ПОВРЋА

Велике хемијске компаније стално покушавају да нађу решење како да воће и поврће што дуже остане свеже.

Али нико од њих није дошао до спреја на бази биополимера из природе, нетоксичног и потпуно безбедног за људе и животну средину, а који спречава развој бактерија и гљивица плесни као главних узрочника кварења хране.
Тим Института за интердисциплинарна истраживања Универзитета у Београду дошао је до новог и потпуно природног начина који помаже да се свежина воћа и поврћа продужи до десет дана. Оригиналност решења је и у томе што се спреј не прска на производе већ на паковање.

– То може бити картон, може бити папир, пластика, дрво, а када се нанесе на материјалу за паковање формира се један танак, транспарентан слој чија је функција у ствари да заштити намернице које пакујемо – наводи Зорица Бранковић са Института за интердисциплинарна истраживања.

Не зна се колики су губици због воћа и поврћа које је изгубило свежину на путу од произвођача кроз дистрибутивне ланце и магацине до рафова. Или када камион остане због неочекиване ситуације дан-два дуже на граничном прелазу.

– Приликом складиштења се обично користе посебни системи чувања тог воћа односно поврћа. Значи постоје коморе које имају посебне микроклиматске услове, контролисану атмосферу… Те услове је тешко обезбедити касније у његовом даљем ланцу. Овај нови производ на бази биополимера представља једну нову перспективу с обзиром на то да и даља тржишта се скраћују – наводи секретар Удружења за прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић.

Прва станица на том путу где планирају да покрену и производњу је Кина.

– Некако се показало с временом да постоји више интересовања инвеститора у иностранству него на нашем тржишту, што мене заиста изненађује с обзиром на огромне потенцијале за коришћење овог производа, тако да ми свакако нећемо запоставити ово наше тржиште и покушаћемо и овде да покренемо производњу – додаје Бранковићева.

У свету једна трећина хране заврши као отпад што је губитак од око 1.200 милијарди долара. Оно што не видимо јесте да тај прехрамбени отпад произведе годишње осам одсто емисије угљен-диоксида.

Допринос даје и Србија јер се код нас годишње баци 83 килограма хране по становнику.

Курир/РТС