Шта Србију чека у енергетској транзицији?
Циљ је да се земљама региона помогне у процесу напуштања производње енергије из прљавих извора, пише РТС.
Подршка је неопходна јер послови, у борби за чистију енергију, ваздух и воду – нису ни лаки, ни јефтини, а условљени су политичким одлукама. Шта Србију чека на транзиционом енергетском путу?
Европске унија је одмакла у енергетској транзицији – већина чланица угаљ ће из употребе избацити већ крајем следеће деценије, а план је да 2050. године Унија потпуно заврши процес декарбонизације, односно смањења емисије штетних гасова који угрожавају климу.
Србија је са земљама Западног Балкана прихватила да ће следити тај план, а бриселска канцеларија за енергетску транзицију отворила је за то врата подршке.
Тим Мекфи, портпарол ЕУ за енергетику и климатску акцију, каже да је то важан пројекат, у вези са Европским зеленим уговором, који је приоритет.
„Унутар ЕУ радимо на постепеном избацивању угља и подршци срединама које имају руднике угља‚ да се пребаце на чистије изворе енергије, да нађу одговарајуће програме и искористе средства из фондова Европске уније и међународних финансијских институција, и усвоје стратегију за прелазни период“, наводи Мекфи.
Анализе указују да шеснаест термоелектрана на угаљ на Западном Балкану емитују чак 20 пута више сумпор-диоксида од просека Уније.
„Предстоје велике инвестиције у обновљиве изворе“
И Србија две трећине струје добија сагоревањем лигнита. Из Владе поручују да предстоје велике инвестиције у обновљиве изворе, гас и побољшње енергетске ефикасности.
Промене у енергетици су неминовне, али морају, кажу, бити постепене уз очување енергетске безбедности земље.
Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић каже да клима и енергетика нису везане за једну земљу, већ за цео регион.
„И зато ће Србија ту бити јако активна. Дакле, ми смо већ покушали да успоставимо одређену комуникацију са том Канцеларијом и нама је јако стало да видимо каква су искуства, како ће то изгледати у наредном периоду“, напомиње Михајловићева.
„Важне активности локалних самоуправа“
У том процесу важне су активности локалних самоуправа.
Добар пример је Ниш, где у планирање енергетске транзиције укључују и грађане и оснивање енергетских задруга које ће градити соларне панеле. Топлана се модернизује, а помоћ најављују и за домаћиства.
Бојан Гајић, градски енергетски менаџер Ниша, најављује да ће се у нередних неколико месеци покренути програм суфинансирања замене старих котлова и шпорета грађана који користе огревно дрво и угаљ, или прикључење индивидуалних објеката на систем даљинског грејања.
У Србији има још 66 котларница на мазут и угаљ и на њиховом гашењу и преласку на чистије енргенте се већ ради. Ипак, забрињава чињеница да се готово половина српских домаћинства и даље греје на дрва и угаљ.
Погледајте такође објашњења Дејана Лучића о истом проблему:
