Србија има и мини-железару, а она производи нешто што нема нико у окружењу
За пет година – из речних корита, са њива, из домаћинстава, разних депонија прикупљено је 1.100.000 тона отпадног гвожђа. Толико је мини-железара у Сремској Митровици претопила секундарних сировина и направила производе, које нема нико у окружењу – бетонски челик, неоходан у грађевинарству. За подстицај домаће привреде, за једну од највећих гринфилд инвестиција „Металфер стил мила“, стигао је и жиг „Чуваркућа“.
Због њих су бројни Сремци, кажу, заменили дотрајале гвоздене ограде и бицикле. Од старих смедереваца, лонаца, шасија аутомобила до веш-машина, месечно у топиници заврши 28.000 тона отпадног гвожђа.
Припремила Тања Димитрић Мијаиловић
Шеф производње у Топионици Никола Златковић наводи да пећ произведе 76 тона на сат, а кран подигне 60 тона истопљеног челика.
Пећ се не гаси у топионици, а уз четири смене у ваљаоници, не прекида се ни прерада ужарених челичних гредица.
Руководилац производње у новој Ваљаоници Раде Јарац каже да од челичне гредице ваљају ребрасту арматуру и челичну жицу која се уграђује у мостове, зграде и све што се гради у Србији и окружењу.
Због потреба и потражње, заокружили су процес. Откупили ваљаоницу од претходног инвеститора, а уз стару прошле године отворили и савремену ваљаоницу.
Повећањем капацитета на 200.000 тона, три пута су повећали број радника. „Већина нас је из ових крајева и лакше је све је аутоматизовано“, истиче Ђорђе Беловуковић из Равња.
Татјана Лотоцки из Сремске Митровице каже да је добила посао преко програма „Моја прва плата“. „Јако сам задовољна, радим у ИТ сектору и брзо после два, три месеца ми је фирма понудила уговор о радном односу“, прича Лотоцки.
Од ливаде до мини-железаре за 12 година
Све што се направи, одмах се и прода. За 12 година од ливаде до мини железаре уложено је скоро 100 милиона евра домаћег капитала. У сремској металургији – на челу жена.
Директорка „Металфер стил мила“ Јелена Законовић жиг „Чуваркућа“ нешто на шта су изузетно поносни, с обзиром на то да се сви њихови добављачи налазе на територији Србије, као и већина купаца.
„Ми заједно јачамо домаћу привреду. Ако мушкарац у металургији мора да дâ 100 одсто од себе, жена мора 200 одсто, тако да нема заустављања, нема паузе“, каже Законовићева.
Паузе нема ни у инвестицијама. Да из димњака излази само водена пара уложили су милион, а у нову ваљаоницу више од 55 милиона евра.
