Зашто је поскупело уље у Србији?
Уља у Србији има довољно и не може се рећи да смо имали поремећај тржишта.
Од марта прошле године, када у Европи почиње пандемија коронавируса, комплетна логистика компликованија је него пре годину дана. Када на то додамо слабији род и скок цена на светским берзама долази до већих цена уља, каже за РТС Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.
Гостујући у Јутарњем програму, Малиновић истиче да је важно то што је цена уља у Србији најнижа и да нема померања у маржама трговаца.
Према његовим речима уље је берзанска роба и Србија је део јединственог тржишта. Чињеница је да је код нас најнижа цена уља захваљујући доброј сарадњи произвођача и трговаца.
– Наши произвођачи би могли да у овом тренутку извезу уље по већим ценама него што га продају домаћим трговцима. Трговци на уљу, и другим основним животним намирницама, имају јако ниске марже – наглашава Малиновић.
Додаје да је цена уља отишла навише на светском тржишту. У Украјини, као једном од највећих произвођача, у набавци кошта 1,10 евра, док је у Србији у малопродаји од 125 до 155 динара. Род сунцокрета и укупне засејане површине у прошлој години биле су мало мање него 2019. године.
– Цене се на тржишту Србије формирају слободно. Оно што је важно за грађане јесте да имамо високу снабдевеност, остварујемо и велики извоз уља и сунцокрета, и то је за нас битно са аспекта снабдевања. Са аспекта цене, имамо различите цене у односу на произвођаче. Постоје три произвођача уља и приватне робне марке трговинских ланаца који имају нешто ниже цене него брендирана уља – објашњава Жарко Малиновић из ПКС.
Према његовим речима, у случају да се цене и даље повећавају, држава може да у складу са законом донесе привремене мере које подразумевају замрзавање цена, и то је крајња мера.
– Интервенција из робних резерви зна да буде веома добра. Међутим, у овом тренутку увоз из иностранства би био бесмислен јер је код нас уље јефтиније у малопродаји него у иностранству у набавци. Захвалан сам домаћим произвођачима што имају патриотски осећај и што се труде да цене на домаћем тржишту остану што ниже – каже Малиновић.
Према анализама које ради Привредна комора, у Србији је стопа инфлације ниска када се мери у текућим малопродајним ценама.
– Пратимо 24 групе намирница и ту нема значајних померања. У зависности од сезоне цене иду горе-доле. Наша предност као друштва је у томе што је више од 80 посто прехрамбених производа, које имамо на полицама трговаца, српског порекла и то је оно што је наш квалитет – сматра Малиновић.
Додаје да нас очекује година стабилизације у којој нећемо имати раст цена у малопродаји.
– Ми смо 2020. завршили са минималним растом у малопродаји. Међутим, када погледамо структурално по гранама малопродаје, велики број њих је имао и пад. Очекујемо да ће тржиште бити стабилно, добро снабдевено и оно што смо сви увидели у протеклој години због пандемије то је да се морамо ослањати на себе и своје снаге – наглашава Малиновић.
Када се говори о прехрамбеним производима, Србија је, како истиче, велики произвођач и извозник.
– Молим грађане да, као потрошачи, купујемо домаће производе и на тај начин се понашамо одговорно и чувамо Србију – поручује Малиновић.
Додаје да су у години пандемије цене расле у појединим категоријама повремено, на пример цене јужног воћа.
– Када гледамо остале производе није било значајног раста цена, већ у границама планиране инфлације. У групама 23 основне животне намирнице, као што су хлеб, млеко, месо, није било значајног померања цена – каже Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије.
